СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је рођен 20. августа 1941. године у Пожаревцу. Родитељи су му били провестни радници - мајка учитељица, отац професор у средњој школи. У Пожаревцу је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета 1964. године. За време студија био је секретар Универзитетског Комитета Савеза Комуниста.

После завршених студија радио је у Скупштини града Београда као саветник председника за економске односе и привреду,а затим је био руководилац службе за организацију информационог система града Београда. Од 1969. године је радио у предузећу Тахногас као заменик директора а затим као директо. Од 1978. године је био председник Удружене Београдске Банке.

Крајем 1983. године прешао је на рад у председништво ЦК Србије као његов члан. Од марта 1984. године био је председник Градског Комитета СК Београда,а од јуна 1986. године председник ЦК СК Србије.

Биран је 1989. године за председника Србије, а затим још два пута - 1990. године на првим вишестраначким изборима у Србији надмоћно је победио, као и на ванредним председничким изборима 1992. године. >

Када је формирана СПС, 17.јула 1990. године, изабран је за председника. За председника СРЈ изабран је 15.јула 1997.године. Први је југословенски политичар који је отишао на Косово (априла 1987. године) да јавно пружи подршку српском народу који је тамо био изложен насиљу албанских сепаратиста.

На највећем митингу у историји Београда 19. новембра 1988. године говорио је пред милион људи. На Видовдан, 28.јуна 1989. године, на митингу на Газиместану поводом 600 година од Косовске битке говорио је пред два милиона људи. На мировним преговорима у Дејтону 1995. године одиграо је пресудну улогу. Исте године 21. новембра је потписао Дејтонски споразум којим је окончан рат у БИХ и основана Република Српска. За време бомбардовања Србије од стране НАТО алијанске, 27. маја 1999. године

Хашки трибунал је подигао оптужниву против Слободана Милошевића због насиља над Албанцима на Косову. После пуча 5.октобра 2000. године, у току председничких избора када је запаљена Савезна Скупштина као и изборна документација, на власт је дошла десница која је имала подршку западних влада. Слободан Милошевић је остао председник СПС. Ухапшен је 1. априла 2001. године од стране нове власти,а 28. јуна, на Видовдан, је из затвора у Београду противуставно и насилно одведен у Хашки затвор на основу потернице Хашког трибунала, институције НАТО алијансе. У Хашком затвору је био пет година. Толико је трајало и суђење на коме је доказао одговорност и кривицу западних влада и НАТО алијансе за бомбардовање Србије 1999. године.

У завору,изложен психолошком насиљу и огромном свакодневном раду на одбрани Србије пред судом, тешко се разболео.Није му било дозвољено да се лечи, упркос упозорењу међународног лекарског конзилијума на драматично здравствено стање, неопходност болничког лечења и паузу у раду. Сам је у више махова упозоравао да га у затвору трују.

Нађен је мртав 11.марта 2006. године у ћелији. До краја суђења остало је још око 30 сати.

У центру Београда, 18. марта 2006. године се од њега опростило пола милиона људи. По његовој жељи сахрањен је у врту породичне куће у Пожаревцу. Власт је спречила супругу и децу да присуствују сахрани. Од 1964. године је ожењен Миром Марковић. Ћерка Марија им се родила 1965. године,а син Марко 1974. године. Унук Марко Милошевић рођен је 14. јануара 1999. године, Супруга и деца Слободана Милошевића налазе се ван Србије због политичког прогона.