ОДЛАЗАК СВЕДОКА ИСТОРИЈЕ 

Поводо смрти проф Мире Марковић Удружење грађана "Слобода" примило је бројне поруке од којих објављујемо само неке

        Искрено саучешће поводом смрти наше председнице Мире. 
Члан ЈУЛа, мр Радомир Веизовић, Бајина Башта.
                                                                                     .........
      Дубоко поштовање Мири Марковић! Искрено саучешће њеним најближима и њеним друговима. Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia - onlus C.P. 13114 (Uff. Roma 4), 00185 ROMA – ITALIA 
                                                                                       ........
       ПИСМО МАРИЈИ И МАРКУ - Вероватно, међу особама, којима је учињена, или се још увек чини, неправда, ваша је посебна. Колика је та неправда, ми смо је само делимично упознали, Ви је већ годинама доживљавате. Зли људи мисле да је неправда, недовољно велика, зато је још увек чине. 
Није ту неправду и све боли које она носи, пројектовала, још мање реализовала или још увек реализује, СРБИЈА. Творци великих несрећа и неправди, Србије, учинили су та зла Вама. 
Када се страсти замене разумом, када историју буду писали историчари, много шта сешће на праву столицу. Тешко да ће историја прескочити а да не запише да је Мира била уз Слобу када је био предводник велике, незабележене, солидарност Србије, према СРБИМА у БиХ. Та солидарност има своје име...РЕПУБЛИКА СРПСКА. 
Њих двоје су сматрали да је много да се само у једном веку, пуне јаме српским телима и зато су позвал Србију на солидарност. Србија их је разумела. И поред уперених свих ракета у чело Србије, одговор је био ...ДА. 
Знам, питате, како то, да нико,ко представља градјане Републике Српске,не дође и поклони се испод липе творцима те државе? Очекујем, неочекивано, да Марију и Марка позову у ту државу на њен дан и сагнуте главе саопште: "ИЗВИНИТЕ". 
Тешко да ће историја,строги професор, нашег доба, прескочити, а да на раскршћу, ова два миленијума, не запише погибије,страдања и све несреће, које су нам чинили богати и моћни у намери да нам отму део земље. Хтели су да са наше територије шаљу ракете намењене деци широм света. Прекрили су Србију уранијумом. Тренирали,су белосветски магупи да ли могу да истом ракетом погоде мост и воз на том мосту.Убијали су нас ракетама на улицама, мостовима, у породилиштима...за њих није било забрањених мета. 
Пре свих, тражили су Миру и Слобу. А Србија чекала и дочекала, под бомбама и ракетама, дочекала потврду резолуције 1244, да остаје онолика колика је и била. На питања, упућена Србији да ли ДА, Република Српска, и да ли уступање српске земље ракетама и бомбама, СЛОБОДАН је само у једном дану, добио више од 3 200 000 одговора, датих оловком... 
Одговор је гласио:Србија, једино таквог ПРЕДСЕДНИКА заслужује... Мира и Слоба почивају у Србији великана...у Србији НЕМАЊЕ, ЛАЗАРА, КАРАЂОРЂА... МИРА и СЛОБА почивају у Србији СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА... Марија и Марко, будите поносни на родитеље. На њих је поносна праведна, непоткупљива, Србија..
                                                                                            Милан Јанић
                                                                                                      ........
    Поштовани,  
Поводом смрти велике српске хероине Мире Марковић молим Вас да њеној породиви и рођацима пренесете моје дубоко саучешће.  
Када је Ивица Дачић био премијер обратио сам му се преко имејла СПС са иницијативом да се из родног Пожаревца пренесе одар председника Слободана Милошевића и уз највише државне почасти сахрани у Алеји великана у Београду. Срамота је за сваког српског патриоту, не само у Србији већ и за сваког поштеног Србина у свету да се на такав начин односимо према највећем српском државнику у 20 и почетком, 21 века.  
Приликом промоција часописа "Печат" у Бањој Луци пришао сам Милораду Вучелић и јавно му да смо ми Срби западно од Дрине најзахвалнији Слободану Милошевића јер смо први пут у историји добили Републику Српску.   
Слободан Милошевић је био председник Србије и СР Југославије у најтежим геополитичким односима у свету и то баш онда када је Горбачов, а посебно Јелцин испијао виски у Белој кући у Вашингтону и ваљао се испод стола.  
Све ово пишем на брзину али морам признати да нисам био члан СПС већ Српске демократска странке од 4. јула 1990. до данашњих дана, али то не значи да се нисам слагао са политиком СПС-а, а поготово када су у питању узвишени национални интерес.   
Мислио сам да ће Вучић и Дачић прихватити моју идеју о сахрани Слободана Милошевића у Алејиу великана, али је очигледно да Србијом и даље влада дух Зорана Ђинђића па се и код ове моје иницијативе питам да ли споменик нашем Слоби, па и Мири треба да буде на истом месту где се налази обељежје Ђинђићу и другим антисрбима.  
Надам се да ме нећете погрешно разумети иако ово пишем неколико минута после поноћи прекидајући на тренутак писање монографије о Шестој санској пешадијској бригади да би се њена промоција могла обавити на Илиндан ове године. То су од мене тражили издавач и чланови Одбора ове бригаде са седиштем у новој српској општини Оштра Лука у Републици Српској, пошто су Срби у октобру 1995 у масовном егзодусу напустили Сански Мост, који је остао у Федерацији БиХ. 
Још једном извините на овој мојој елеборацији-  
Свако добро жели Вам, 
Радован Јовић
Бања Лука

                                                                                                  ........

    The International Committee Slobodan Milošević mourns the death of Prof. Dr. Mira Marković 10 July 1942 – 14 April 2019  

We, the members of the ICSM, commemorate the life and work of comrade Dr. Mira Marković, who worked all her life for a socialist Yugoslavia. As a patriot, she fought together with her husband, President Slobodan Milošević, against the NATO-induced wars that tore Yugoslavia apart, against the final NATO aggression in 1999 and against the Western puppet government installed in Belgrade after the coup d’état of 2000.  

 Dr. Markovic was born in Požarevac, Yugoslavia, during the German fascist occupation. She was the daughter of a communist family. Her mother, Vera Miletić, was arrested by the Gestapo and murdered soon after her birth. Her father, Momcilo Marković, who fought in the People’s Liberation Army,was a high Serbian official of the League of Communists of Yugoslavia after the liberation of the country from fascism.  

 She studied sociology at Belgrade University and was an activist in the communist student movement. She obtained her doctorate and was appointed to the post of professor. She was also a member of the Russian Academy of Social Sciences, an honorary professor at Moscow State University, and published numerous books.  

 In 1965 she married her great love, SlobodanMilošević with whom she had two children Marija and Marko, who they deeply loved.  

 When the Communist League was transformed into the Socialist Party of Serbia led by Slobodan Milosevic, Dr. Marković called for the founding of the Yugoslav Left Party and was its leading personality until the coup d’état in October 2000 that was provoked by NATO, George Soros and other “humanitarians” from the NATO countries.  

 In 2001, the Western puppet regime installed in Belgrade ordered the illegal abduction of Slobodan Milošević to The Hague where he was placed in the the former Gestapo prison for political prisoners. They then began the persecution of Dr. Markovic, filing fabricated charges and issuingan international warrant for her arrest in 2003. Her life and security at risk, she was forced to flee to Russia and live in exile. As a result, Mira could no longer visit her beloved husband in prison while he was forced to endure the NATOshow trial at the ICTY.  

 The cruelty of the NATO and EU countries and their paid errand boys in Serbia, towards her was shown when they prevented her from attending President Milošević’s funeral in 2006 after he was murdered in The Hague; a cruelty the more heart breaking since the love between her and her husband was limitless. We will never forgive or forget this cruelty.  

 We are deeply indebted to the Government of the Russian Federation for protecting Dr. Marković and her son Marko from political persecution by the “Western Democrats” and for granting them political asylum. Their life in exile in Moscow was made endurable with the help of the Russian government and the support of friends and family.  Throughout her ordeal of being separated from her country and from her husband, she kept writing and expressing her views to keep alive the flame of socialism and progress, and to keep alive the flame of patriotism for the people of Serbia.  

 The world left mourns the loss of a comrade. Serbia mourns the loss of a patriot. We all mourn the loss of a great woman, wife and mother, and a friend.  

 On behalf of the International Committee Slobodan Milošević:Klaus Hartmann, Ramsey Clark, SergejBaburin (Co-Chairmen), Vladimir Kršljanin, Cathrin Schütz (Secretaries), Christopher Black, Tiphaine Dickson (Legal Committee)                                                                            ......                         

      ПОШАЉИТЕ ВАШ КОМЕНТАР 



ВАША МЕЈЛ АДРЕСА


ВАШЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ


СУБЈЕКТ

УПИШИТЕ ВАШУ ПОРУКУ